петак, 5. јун 2020.

Нови светски поредак већ је овде и њега покреће УН 


Џејми Илијен/Фото: https://twitter.com/jaymeillien

Данас ћемо мало попричати о новом светском поретку. Не брините, није ме угризао дивљи теоретичар завере, једноставно понекад сам живот избацује теме од којих професионални новинар бежи као од ватре и не жели ни у сну да му се таква тема појави.

У ствари, десило ми се да сам пре пар дана неколико минута био шокиран када сам видео сајт који се зове „Пројекат УН-а Нови светски поредак“. Тачније, када сам схватио да је то заиста место Уједињених нација. Ево шта ме је изненадило:

Портал се отвара следећим манифестом:

"Пројекат Новог светског поретка Уједињених нација је глобална иницијатива на високом нивоу основана 2008 године, како би се развила нова економска парадигма, нови политички поредак и, у ширем смислу, нови светски поредак за човечанство који обезбеђује постизање глобалних циљева УН-овог глобалног одрживог развоја до 2030. године, као и среће, просперитета и слободе свеколиког живота на Земљи до 2050. године."

Све у свему, можемо одахнути. Ничег посебног овде нисмо запазили, јер је ово свима нама позната конверзација о развоју за све људе на земљи. И како налаже дугогодишња традиција Уједињених нација, текст на сајту пропраћен је фотографијама насмејане и несумњиво срећне црне деце. Све би као и увек било лепо и "питко" да није речи о „новом светском поретку“, нико не би обраћао пажњу на ову страницу. Међутим, на њему нам неколико занимљивих ствари упадоше у око.

Ако погледате историју овог сајта путем интернета, можете видети да је активна фаза покретања пројекта почела у мају ове године. До тада, иако домен функционисао, информације о томе биле су у минималном обиму. Другим речима, пројекат је почео сада, после релативног пада тензија око КОВИД-19.

Како се испоставило, у почетку на том месту био је објављен цитат бившег председника Француске, Николаса Саркозија, из септембра 2008 год.

"Очекује нас велика револуција. Криза не само да омогућава ментално замислити друге вероватне моделе, другу будућност, други свет, већ нас такође и обавезује да их применимо."

Али касније цитат бива уклоњен - и сада, тако једноставно и скромно, УН нам нуди "врли нови свет."

На сајту се сада спомињу три пројекта. Први је Међународни дан среће. Уједињене нације признају срећу као фундаментално право и човеков циљ. Па, у ствари, и ја је признајем, како се каже, где је  упутство?

Други пројекат су Глобални циљеви УН-а. У њему се говори да промовисање нове економске парадигме среће за човечанство значи мобилизацију 30 трилиона долара за постизање 17 глобалних циљева УН-а и до 2030 године, још 169 локалних циљева. Не сумњам да ће се "наћи" тих 30 трилиона долара, то није проблем, али, да ли ћете бити срећнији?

Али постоји и трећи пројекат - најзанимљивији: Happytalism. Ово је нова економска парадигма која срећу, просперитет и слободу ставља у средиште модела, система и целокупног људског живота и развоја. Па, порекло речи је јасно: срећа је "happy", а остатак речи је преузет из речи „капитализам“.

Шта је поента?

Ако се удубите у мноштво речи креатора концепта, испоставља се да његови аутори једноставно на тај начин предлажу промену економских односа на Земљи како би зауставили и преокренули климатске промене. Приложени су одрживи економски и људски развој и срећа у свакодневном животу.

Као што је наведено у концепту "хепитализма" ("срећизма"), човечанство има само 12 година да спречи потенцијално неповратне климатске промене, a то се може постићи само "заустављањем" капитализма и заменом новом економском парадигмом.

Али ако покушате схватити како треба уредити нови светски економски систем, наићи ћете само на апеле да замените капитализам и систем заснован на БДП-ом новом парадигмом и филозофијом економског развоја заснованог на срећи и просперитету.

Аутори се пројекта позивају на извештај УН-а "Високи ниво среће као нова економска парадигма" за 2012. годину - где се признаје да је постојећи систем заснован на БДП-у (тј. капитализму) развијен без икаквог знања о климатским променама или ограниченим ресурсима. Сматра да капитализам и економска парадигма заснована на БДП-у дају предност материјалном расту и потрошњи на штету природе, планете и будуће сигурности и опстанка целог човечанства, као и да је капитализам базиран на БДП-у одговоран за исцрпљивање ресурса, деградацију земаљских екосистема и убрзање стакленичких процеса. кроз емисију гасова са ефектом стаклене баште, смањујући биолошку разноликост, стварајући глобалну економску нестабилност, дуг и сукобе.

Нуди нам се практично еванђеоски приступ: мерити не специфичне економске показатеље, већ ниво такве субјективне сензације као што је срећа сваке конкретне особе. Различите државе на нивоу националних влада требале би се сложити да усвоје законе који ће подстаћи развој само зелене индустрије, ограничити економски раст и потрошњу у име очувања природе и свега тога.

Чини се, да су младићи који су развили овај концепт узалуд потрошили време. Глобална економска криза после пандемије коронавируса већ је смањила потрошњу. Немогуће је без суза разговарати о економском расту. А о "слагању са свим земљама света", реците Сједињеним Државама и Кини, а ја ћу уз кокице и семенке све то посматрати, не брините!

А ево још на чему се требамо замислити: концепт универзалне среће засигурно ће се спотаћи на пост комунистичке земље, укључујући и земље бивше Југославије и бивше државе иза "гвоздене завесе", тј. постсовјетске, где из неког разлога, људи у највећем делу, у тим земљама, искрено себе сматрају готово најсрећнијим људима на Земљи, што је само по себи веома изненађујуће. Рецимо Африканац у Танзанији, који живи са доларом на дан, свакодневно је пун среће и осећаја пуноће света који га окружује. А наш сународник, образован, радан, са својим станом и вољеном породицом - несрећан је. И сања да оде негде где ће му бити добро. Али код куће није тако: сви около краду, све је лоше, цене високе, "и уопште је грешка судбине што сам се овде родио." Тако дакле резонује човек који је у свим аспектима повезаним с том истом рокфелеровом "златном милијардом" за којом тежи. Енигма?

Када прочитате све те бројне документе о "одрживом развоју" и "универзалној срећи", нехотице почињете мислити да њихови аутори покушавају да човеку одврате поглед од онога шта је "иза ограде његове куће". Усмерити људе не на економију и политику, већ им поглед фокусирати на неке друге ствари - од глобалног загревања до повећања животног века. Бавите се здравим начином живота и добробити животиња, брините о емисији СО2 у атмосферу и чистите смеће на плажама, уместо да се бавите политиком и економијом, они ће све (ионако) решавати без вас.

Нешто не желим такав "нови светски поредак", чак и ако долази од УН-а.

 Додаћу још, да ме је прави разлог за писање овог чланка натерало то, да нова веб страница УН представљањем новог економског, политичког и срећног светског поредка "хепитализма", који је као што рекосмо, нови глобални капитализам, али је ствар у томе, да он мора бити наметнут, а уједно је и реплика на "УН лансирао Нови светски поредак" објављеног на порталу: https://www.nordfront.se/ (1).

И као закључак реч-две о творцу кованице "хепитализма": Међународни дан среће осмишљен је и основан 2012. године, а подстакао га је филантроп, активиста, државник и угледни специјални саветник Уједињених нација Џејми Илијен у циљу охрабривања, мобилизације и унапређења глобалног покрета за срећу. Илијен је 2011. године високим званичницима УН-а представио идеју и концепт стварања новог глобалног дана свести, Међународног дана среће. Успешно је водио кампању за уједињење глобалне коалиције свих 193 државе чланица УН и обезбедио подршку тадашњег генералног секретара УН-а Бан Ки-Муна, да подржи резолуцију 66/281 под називом "Међународни дан среће", која је на крају усвојена једногласним консензусом свих 193 државе чланице УН-а (2).  

Извор:



1./. https://www.nordfront.se/fn-lanserar-new-world-order.smr?__cf_chl_jschl_tk__=dd29420c90358cf8e4256c918e86869acb67dbb5-1591375958-0-ASU4f3nvOWQ2fia4_aI5mS5FBUEAtg9mVpsN6USt1Lsv_tcDDkve4rURuLml-tiD7svcNkS5Tr16FwSnDs3yl-d6MClKLlrUATztaMyBV_iwSh7t8ErrKlEPW202EgejPGxP589_FXpik1S0jzdBiTEzY3LTQNf3p1F0C4YPKOR7K0Ulullm98xnFzhv0-1_Q8iuLHWOOUWLh1dytTSW_kGP8M9z8GbxdRixOuE_bwZsSeDY-MZoNVbZA3W8WEZQUZf-AZIHEolcvmS5MKFfzaPmRzsFAbmwQCBLtJCKtOJt_LwwkMbs1vb6wPsuxMPJfg



Пише: Славиша Лекић 
теолог, мисионар, свештеник и професор

Нема коментара:

Постави коментар