Дошавши у сукоб са патријархом, схиигуман Сергије окупља војску из свих крајева Русије (а и шире). Где ће довести побуна у "одбрани православља"?

Црквени и грађански судови над централно-уралским схиигуманом Сергијем (Романовим) још увек се одлажу, док он за то време регрутује све више присталица који су спремни побунити се не само против цркве, већ и против државног система.

Збуњеност руских власти „ради за опозицију“: схиигуман широм Русије активно мобилизује присталице. У већ заузетом средњеуралском манастиру већ се налазе познате личности међу његовом духовном децом и тамо су, између осталих примећене познате личности, као што су: олимпијски шампион у хокеју Павел Датсиук и звезда емисије „Сибирски кнедле“ ("Siberian pelmeni") Дмитриј Соколов. У манастиру данас се налазе разни „ветерани Донбаса“, козака, монархиста, антиглобалиста, чланова одбора „Родитељски отпор“, „непомињајушчиjе“ свештенство (реч је о новом покрету у руској прав. цркви), монаха протераних из својих манастира. Подводни дeо овог леденог брега сачињавају криминални ауторитети, које подржава „старац“ на челу са нећаком Деда Хасана и сигурноснe снагe, које скандалозном схиигуману поуздано осигуравају  „имунитет“ на локалном и савезном нивоу.

Субкултурна легура

Попрсје Николaja II на територији централно-уралског манастира. Фото: Иван Жилин / "Новaja"

65-годишњи "старац" Сергије (Романов) је јединствена легура неколико субкултура, од којих је е свала слабо контролисанa од стране власти. Првa је кривичнa: будући схиигумaн 1985. године починио убиство и због тога одлежао робију готово 13 година. До тада, био је оперативац у органима унутрашњих послова, што га чини својим за ниже редове снага сигурности. А будући да се Сергијево активно уцрковљење десило крајем 90-их, његова трећа субкултура формирана је фундаменталистичким идејама које су се појавиле у Руској православној цркви баш у том периоду: посебно штовање Николја II као "саискупитеља" руског  народa, затим штовање Ивана Грозног, Григорија Распућина и Јосипа Стаљина, одбацивање Personal identification number-а (идентификацијског броја) и другу дигиталну идентификацију, вера у тајног цара који ће оживјети руско царство... (Причало се да је тајни цар већ помазан и скрива се у једном од Сергијевих (Романова) скитова.

Календар са Стаљином, Николајев портрет, постер патријарха Алексија II - у ћелију схиигумана Сергија. Фото: Иван Жилин / Новаjа Газета

Ове идеје су „теолошка“ основа за борбу конзервативног крила Руске православне цркве са званичном јерархијом. Истовремено, бруталност идеологије привлачи представнике криминалних и војних субкултура. Ако овом скупу додате мистични езотеризам у облику сенилности, свештенства, бахатости и егзорцизма (спектакуларни обред егзорцизма), добићете идеалну слику "дубоког православља", врло привлачног пониженим и одбаченим од стране система - и црквених и секуларних.

Сергијeвa келија. Фото: Иван Жилин / Новаjа Газета

У покрету који је створио Сергије ове људе руководи једноставност, аскетизам и радикализам. Сам "старац" живи у скромној ћелији, у средини је гроб у коју радо пушта све који су заинтересовани да је је виде, укључујући новинаре. Према својим присталицама, он је "до краја отворен": Русијом не влада Путин, већ његов двојник, док је патријарх Кирил "јеретик" и налази се под проклетством, док ће у свету ускоро завладати Антихрист, па би православни хришћани требали ићи у тајгу.

Такво „дубоко православље“ уопште није случајно неразумевање или екцеc. Протођакон Андреj Кураjев његов корен у монашком протесту који прати историју цркве већ 16 векова. "Монасима није свеједно када се земаљски владар љутито мршти", каже он у интервјуу. - Али у истовремено монаси имају ауторитет међу људима. То је разлог зашто се они не могу само се реорганизовати, газити и утишавати. Стога ту и лежи цела комплексност проблема. "

Капија на женском средње-уралском манастиру. Фото: Вконтакте 

Секта или царство?

Након свега, Сергије ће се суочити са кривичним гоњењем за екстремизам и ореол „мученика за истину“ у очима следбеника.

На територији Централно Уралског манастира. Фото: Вконтакте 

Наравно, савез Царебожникова са либералима изгледао би егзотично. Али погледајте, напољу је постмодернa ера, а у Русији нема више цивилизованог политичког такмичења. Политичко поље је обликовано на такав начин да сваки видљиви протест у Русији обједињује најразличитије опозиционе групе - од крајње левице до крајње деснице. Даљи развој случаја схиигумана Сергија препун је многих изненађења.

Симболични мач и штит на територији Централно Уралског манастира. Фото: Вконтакте  

Славиша Лекић - по чланку Александра Солдатова